Autor
Negde, tu iznad duge: Danska sadašnjost i srpska budućnost u kontekstu poštovanja ljudskih prava kvir osoba
Autor: Nikola Planojević
Srpska parada ponosa održala se prošle nedelje u Beogradu bez većih incidenata. Svetska parada ponosa (World Pride) održala se prošlog meseca u Kopenhagenu bez imalo sumnje da će biti bilo kakvih incidenata. Evropska parada ponosa (Euro Pride) održaće se sledeće godine u Beogradu, kako?
Srpska parada ponosa održala se prošlog vikenda u Beogradu bez većih incidenata, ako zanemarimo da se dve ulice dalje paralelno odvijao „Antiglobalistički protest“ na kojem je, između ostalog, zapaljena zastava duginih boja. Takođe bismo morali da zanemarimo činjenicu da je između ove dve grupe ljudi bio postavljen kordon policije u nameri da spreči susret učesnika i učesnica ova dva protesta, simbolično razdvajajući i mišljenja o tome kako sprsko društvo treba da izgleda i čemu treba da teži. U istom mahu, zanemarili bismo i to da su osobe koje su zaboravile, ili nisu htele, da na putu kući sa parade sakriju kvir obeležja morale da pretrpe uvrede, napade, kao i oduzimanje i cepanje zastava duginih boja.
Sve ovo, ipak, ne možemo i nikako ne bismo smeli da zanemarimo, ali možemo zamisliti da se sve ovo nije desilo, da zamislimo da ne postoji pretpostavka da ovo uopšte može da se desi, i da zamislimo realnost u kojoj za kvir osobe ne postoji strah od nasilja i diskriminacije. Možemo da zamislimo realnost u kojoj je jednako poštovanje prava i dostojanstva svake osobe bez obzira na njenu seksualnu orijentaciju ili rodni identitet ostvarivo. Verujem da nam je ovo lako zamislivo, i verujem da je ovo zamisao koju svaka kvir osoba u Srbiji nosi u sebi, kao što verujem da će jednog dana ova zamisao za Srbiju postati realnost. Međutim, radije nego da samo zamišljamo, možemo se osvrnuti na primer društva u kojem takva realnost već postoji. Umesto da fantaziramo o nekoj srećnijoj budućnosti za srpsko društvo, hajde da pogledamo sadašnjost danskog društva, danskog sistema zaštite prava kvir osoba, i sadašnjost Kopenhagena, grada u kojem se prošlog meseca održao World Pride, bez imalo sumnje da će biti bilo kakvih incidenata.
U Kopenhagenu se prošlog meseca, tokom više od 10 dana slavila različitost, ljubav, kvir umetnost, borba za jednakost i dostojanstven život svih kvir osoba pod parolom #YouAreIncluded. Na prvi pogled World Pride je izgledao kao magični festival gde su se sa jedne strane kvir osobe iz celog sveta takmičile u sportskim disciplinama pod okriljem Evropskih igara (Euro Games), sa druge razgovarale na panelima u sklopu Konferencije ljudskih prva, a sa treće uživale u umetnosti, performansima, koncertima i izložbama koji slave kvir pokret, kvir istoriju, i kvir borbu. U tom smislu, World Pride je bio mesto druženja, slavlja i ljubavi. Međutim, donekle reflektujući sržno iskustvo kvir osoba, pored toga što je bio veliko slavlje, ovogodišnji World Pride je (kao i svaki drugi uostalom) pre svega bio protest; nastavak borbe koja je počela Stonvolskom revolucijom, koja traje i danas, i trajaće sve dok kvir osobe ne budu imale punu zaštitu i jednaka prava, svuda i uvek. World Pride je organizovani nastavak borbe za jednakost kvir osoba na globalnom nivou. Kao putujuća manifestacija, ove godine je održana na mestu koje sa ponosom može da bude domaćin takvog događaja i mestu koje može da služi kao primer celom svetu, pa tako i nama u ovom slučaju, toga kako prava kvir osoba treba da budu regulisana i kako dostojanstvo kvir osoba treba da bude poštovano.
Pored toga što su u Danskoj zakonski regulisani istopolni brakovi, usvajanje dece od strane istopolnih parova, promenu imena i polne oznake na osnovu samoodređenja (uz opciju X u ličnim dokumentima), i što je obezbeđena pravna zaštita od zločina iz mržnje i diskriminacije, istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da velika većina građana i građanki Danske podržava ili nema ništa protiv zakonske regulative koja poboljšava uslove života kvir osoba, niti pokazuje postojanje bilo kakvih predrasuda prema kvir zajednici. Ne samo da ove regulative postoje, Danska je pionirska država u smislu prava kvir osoba, ako uzmemo u obzir da su prve tranzicione operacije na svetu vršene baš tamo, da je prva regulativa istopolnih partnerstava usvojena u Danskoj, kao i to da je danski Parlament izglasao uklanjanje transrodnosti sa liste mentalnih bolesti dve godine pre nego što je to učinila Svetska zdravstvena organizacija. 
Imajući u vidu status koji u danskom društvu uživa kvir zajednica i uzevši u obzir da su se promene koje kvir osobama omogućavaju dostojanstven život desile veoma davno, nije iznenađujuće to što je Kopenhagen za vreme održavanja ove manifestacije bio prošaran zastavama duginih boja, što je Danska Princeza Meri bila pokroviteljka World Pride-a i to što su se mnogi ministri, predstavnici kako danskog, tako i evropskog parlamenta, ali i drugi funkcioneri i predstavnici međunarodnog političkog života pridružili događajima koji su se odvijali tokom ove manifestacije. Nije iznenađujuće ni to što su razne kompanije i organizacije podržale realizaciju ovakvog okupljanja. Ono što jeste bilo iznenađujuće, mahom učesnicima_cama koji su došli_e iz drugih zemalja je činjenica da ne moraju da kriju kvir obeležja, da mogu bez straha da se drže za ruke ili da poljube svoje partnere_ke na javnom prostoru, kao i to da su svuda bili dočekani_ne sa poštovanjem i dobrodošlicom. Ono što je bilo iznenađujuće meni je da su tokom cele rute same parade sa strane ulica stajali građani i građanke Daske, mahali zastavama, i sa osmesima na licu uzvikivali „Srećan prajd“.
Iako iznenađujući, nikome od nas ovi doživljaji nisu bili strani ili nezamislivi. Svaka osoba koja je u Kopenhagen došla od nekud gde ova slika nije odraz realnosti je zamišljala i želela da je tako nešto moguće i u državi u kojoj živi. Svaka osoba je zamišljala kako se takav događaj odvija u zemlji iz koje dolaze, pa tako u ovom slučaju i mi, koji smo doputovali iz Beograda. Noseći u sebi zamisao da će danska kvir sadašnjost postati srpska kvir budućnost, naša borba je samo ojačala. Svesni činjenice da negde postoji zemlja gde su naši snovi odraz realnosti, svesni toga da su ciljevi naše borbe ostvarivi i mogući, videvši to sopstvenim očima, vratili smo se u Beograd da dočekamo srpsku paradu ponosa.
Samo nekoliko nedelja kasnije, srpska parada ponosa održala se u Beogradu, kao što smo napomenuli, bez većih incidenata. Kordon policije pod punom opremom odvajao je učesnike_ce šetnje od skupa ljudi koji nisu imali_e istu zamisao srpske budućnosti kao I mi, praveći vakuum između ove dve struje u po nekoliko ulica sa svih strana skupa, a kasnije I parka u kojem se šetnja beogradske parade završila. Unutar vakuuma, zahtevali smo da se konačno usvoji zakon o istopolnim partnerstvima, da se izradi zakon o rodnom identitetu, da se obezbedi adekvatna zaštita trans osoba, da osobe koje su pre 1994 bile diskriminisane zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta dobiju zvanično izvinjenje države, da se obezbedi adekvatna zaštita prebroditeljima_kama slučajeva zločina iz mržnje I diskriminacije, da se razviju lokalni planvi za kvir zajednicu, I da se edukacija o seksualnoj orijentaciji I rodnom identitetu uvrsti u zvanični obrazovni sistem. Zahtevali smo ispunjenje najosnovnih potreba I uvođenje regulative koja bi omogućila kvir osobama dostojanstven život, ali da li nas je neko izvan vakuuma čuo?
Da li će nas neko čuti sledeće godine kada u Beograd budu došli ljudi iz raznih delova sveta koji žele istu budućnost za nas kao I mi? Beograd će biti domaćin Euro Pride manifestacije 2022 godine, manifestacije koja se, poput World Pride-a, organizuje kao nastavak Stonvolom započete revolucije, samo na nivou Evrope. Ova manifestacija će se prvi put održati u nekom od gradova istočne evrope, prvi put u zemlji na Balkanu, prvu put u Beogradu. Kao takva, beogradski Euro Pride boriće se da realnost kvir osoba kojoj smo prisustvovali u Kopenhagenu bude realnost kvir osoba u Srbiji I kvir osoba u ostalim zemljama na Balkanu. Ostaje da vidimo da li će nas tada neko čuti ili ćemo I sledeće godine morati da se okružimo bezbednosnim snagama I vičemo na sav glas da želimo život dostojanstven življenja I realnost jednaku za sve.
Negde, tu iza duge, Danska čeka Srbiju, da joj se pridruži kao zemlja u kojoj ista pravila važe za sve, kao zemlja u kojoj nema straha od nasilja i diskriminacije zbog različitosti, kao zemlja gde svi, bez obzira na seksualnu orijentaciju, rodni identitet, polne karakteristike, ili bilo koje drugo lično svojstvo, uživaju sva prava koja su im rođenjem zagarantovana, kao „zemlja o kojoj sanjam ja“. Dok Danska čeka, na svima nama je da se borimo da vodimo Srbiju ka tom mestu onako kako najbolje znamo: ponosni na to što jesmo.
Zahvaljujemo se Ambasadi Kraljevine Danske u Srbiji na saradnji kao i na podršci koju Ambasada pruža domaćoj kvir zajednici.
