Autor
AFAB queen, bio queen, diva queen, faux queen, hyper queen… sve su to termini koji se koriste za dreg performerke cis žene i nebinarne osobe, odnosno dreg kraljice kojima je pripisan ženski pol po rođenju, (AFAB – assigned female at birth). Iako su svi od navedenih termina još uvek u upotrebi, neki se smatraju uvredljivim i zastarelim.
Kao i sve dreg performerke i performeri, AFAB kraljice se poigravaju tradicionalnim rodnim ulogama i normama. Nažalost, AFAB kraljice nisu oduvek bile dobrodošle na sceni kojom „vladaju“ cis gej muškarci.
“Dreg gubi dojam opasnosti i ironije onog trenutka kada se njime ne bave muškarci, jer to je srž. To je društvena poruka i veliko j-se kulturi kojom muškarci dominiraju. Tako, kada muškarci rade dreg, to je pank rok jer je to pravo odbacivanje muževnosti.”
– RuPaul Charles
Ja sam Zoi Plastic, dreg performerka, jedna od malobrojnih AFAB performerki beogradske dreg scene i članica Haus of Plastic. Kao i većini, moj prvi kontakt sa dregom je bio rijaliti program „RuPaul’s Drag Race“. Gledajući ga, moja zainteresovanost za dreg je rasla, ali zbog manjka reprezentacije, nisam ni pomišljala da je ovaj vid umetnosti nešto čime bih ja mogla da se bavim.
Ubrzo sam počela da se upoznajem i sa lokalnom dreg scenom, što je bio trenutak kada sam se istinski zaljubila u dreg. Spletom okolnosti, upoznala sam i počela da sarađujem sa Alexis VanderCunt. Saradnja se pretvorila u prijateljstvo, a Alexis me je ohrabrivala da se oprobam u dregu. Zahvaljujući njoj i Loakiinu, rodila se i moja dreg persona, Zoi, i nastao je današnji sastav Haus of Plastics.
Strah je doduše ostao prisutan. Bila sam ubeđena da će prijem kod publike, kao i drugih dreg kraljica, biti loš. Kada sam počinjala i još uvek stvarala svoju dreg personu, pored početničke nesigurnosti i strahova, brinula sam, takođe, i da će me druge kraljice gledati kao “uljeza” kao “lažnu kraljicu”, kao kraljicu koja ima nekakvu nepoštenu “prednost”. Ipak, premda se može činiti da je dreg scena toksična, kompetitivna i da među kraljicama nema istinske podrške, to, barem u mom iskustvu, nije istina.
Trenutno se dregom bavim već godinu dana, a moji strahovi se nisu obistinili. Reakcije publike se samo poboljšavaju svakim novim nastupom, a od drugih dreg kraljica dobijam samo ljubav i podršku.
Iako sam žena i moja dreg persona je takođe ženska, to su dve sasvim različite ličnosti. Dreg, kako ga ja vidim, treba da bude jedna vrsta kritičkog odnosa prema toksičnoj muževnosti, ali i toksičnoj ženstvenosti. Izrazito naglašena šminka, odeća, svi stereotipni ženski atributi nisu deo mog svakodnevnog izgleda, te tako kroz Zoi, svoju dreg personu, ja istražujem stereotipe ženstvenosti, koje dovodim do maksimuma. Time između sebe i stereotipne ženstvenosti stvaram jedan ironijski otklon, te, da se vratim na RuPaulov citat, ne mislim da se ironija u dregu postiže samo ako dreg rade muškarci.
Kroz rad sa dreg kraljicama, koje su najčešće gej muškarci, uvidela sam koliko moj položaj u našem patrijarhalnom društvu, kao strejt žene, ima sličnosti sa njihovim, te koliko su seksizam i homofobija povezani i koliko oba imaju korene u toksičnoj muževnosti, stereotipima rodnih uloga i patrijarhatu. Na taj način uvidela sam širinu i dubinu problema patrijarhalnog društva i svih načina na koje ono ograničava naše slobode, ali me je okruženost ljudima koji dele svest o tome osnažila i ta solidarnost između žena i gej muškaraca je po mom mišljenju jedna jaka sila koja se suprotstavlja našem tradicionalnom i zadrtom društvu.
