Autor
Zločin iz mržnje je svaki protivpravni incident (prekršaj, krivično delo…) koji je učinjen tako da je motiv za njegovo činjenje mržnja prema drugoj osobi. Mržnja se može ispoljiti zbog seksualne orijentacije, rodnog identiteta, rase, nacionalne pripadnosi, vere, ili drugog ličnost svojstva osobe koja je pretrpela zločin iz mržnje.
U Republici Srbiji nijedna državna institucija ne vodi evidenciju o zločinu iz mržnje. Jednostvano, državni organi još uvek ne prave razliku između krivičnog dela u osnovnom obliku i krivičnog dela koje je učinjeno iz mržnje. Dokaz tome je i činjenica da od 2012. godine kada je u Krivični zakonik dodat član 54a koji kao obaveznu otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne propisuje i kada je delo učinjeno iz mržnje, svega u nekoliko krivičnih presuda je i primenjen pomenuti član. Dakle, za 10 godina od izmena Krivičnog zakonika, sudovi su samo nekolicinu osuđenih osudili tako da su primenili član 54a. Ovaj podatak i te kako zabrinjava, imajući u vidu stotine protivpravnih incidenata koji su kao motiv imali mržnju zbog nečije seksualne orijentacije, rodnog identiteta ili drugog ličnost svojstva. Jedino udruženje koje vodi evidenciju ovakve vrste u Srbiji jeste Udruženje “Da se zna!” koje svake godine, sistematski i u skladu sa međunarodnim standardima, prikuplja, evidentira i izveštava javnost o protivpravnim incidentima motivisanim homofobijom i transfobijom. Udruženje svake godine publikuje izveštaj “Podaci, a ne zvona i praporci” sa ciljem da ukaže nadležnim institucijama koliko je važno da se svaki zločin iz mržnje adekvatno, brzo i efikasno procesuira. Nažalost, nadležni organi, često nemaju sluha za ovakve izveštaje i nisu naročito zainteresovani za saradnju sa civilnim sektorom. Ipak, postoji nada da će se takva praksa promeniti.
Sada bi čitalac ovog teksta razumno postavio pitanje – pa, kome onda da prijavim zločin iz mržnje, ako nadležne institucije ne reaguju, a ne žele saradnju sa civilnim društvom? Civilno društvo daje sve od sebe da pomogne svakome ko je doživeo protivpravni incident motivisan homofobijom, transfobijom ili nekom drugom mržnjom zbog ličnog svojstva. Zbog toga, Udruženje “Da se zna!” je zajedno sa regionalnim i međunarodnim partnerima lansiralo platformu “You are heard” preko koje svako ko je doživeo zločin iz mržnje može anonimno i bez straha da prijavi ono što mu se dogodilo. Kada incident prijavi, na raspolaganju su mu i pravna i psihološka podrška Udruženja “Da se zna!” gde će ga naše kolege uputiti kako da svoja prava ostvari pred nadležnim institucijama. Mi kao pružaoci besplatne pravne podrške dajemo opšte pravne informacije prebroditelju_ki o tome koja prava može da ostvari, pred kojom institucijom i ohrabrujemo da ni u jednom trenutku ne odustane od pravne borbe. Koliko god pravna borba bila teška i nekada bez uspeha, uvek je važno prijaviti zločin iz mržnje, makar on samo bio evidentiran.
I poslednji podaci koje “Da se zna!” beleži jeste kontinuirano nepoverenje prebroditelja_ki u nadležne institucije, pre svega policiju. Nažalost, praksa je i pokazala da policija nije mnogo zainteresovana za saradnju sa udruženjima u cilju efikasnijeg procesuiranja zločina iz mržnje. Prebroditelji često navode da imaju strah da prijave policiji homofobični ili transfobični napad koji su doživeli, upravo iz straha od tretmana koji bi imali u policiji (ismejavanje, neprofesionalno postupanje…). Kada se prebroditelji i ohrabre da prijave zločin, tek sledi pravna borba oko kvalifikacije zločina. Nažalost, javni tužioci često odbacuju krivične prijave za krivična dela učinjena iz mržnje i kvalifikuju incident kao prekršaj, najčešće kršenje javnog reda i mira. Ovakva praksa je neprihvatljiva i organizacije civilnog društva već godinama upozoravaju javnost na ovu lošu praksu. Tek onda sledi suđenje i kod sudije je konačna reč, da li će uopšte uvažiti optužnicu u kojoj je primenjen član 54a. Krivičnog zakonika, odnosno zločin iz mržnje.
Bilo kako bilo, moj savet onima koji su doživeli zločin iz mržnje biće uvek – prijavite zločin! Taj put nije lak, pravna borba je duga i teška, ali to je jedini način da nateramo institucije da rade svoj posao. Ako svi odustanemo, onda smo izgubili svaku nadu u bolju budućnost u kojoj ćemo svi biti ravnopravni. Izlazak iz komfor zone je težak, ali kako je bilo hrabrim aktivistima i aktivistkinjama u prošlosti koji su život dali da bismo mi danas imali kakve-takve mogućnosti da se borimo protiv mržnje i diskriminacije.
Udruženje “Da se zna!” će nastaviti da bude platforma preko koje će svako moći da prijavi doživljeno nasilje ili diskriminaciju. Nastavićemo da zagovaramo efikasnije procesuiranje zločina iz mržnje pred nadležnim institucijama.
Bojan Lazić
Pravni savetnik Udruženja “Da se zna!”
