Autor
Jedna od najvažnijih stvari, koju većina nas nije imala priliku da nauči dok je odrastala, je da se seks, niti bilo šta u vezi njega, ne podrazumeva. Na sreću, zadnjih nekoliko godina, a zahvaljujući društvenim mrežama, pitanje pristanka na seks je počelo da se šapuće. Iako šaputanje ne izgleda kao napredak, zapravo je ogroman iskorak, jer o tome nismo čak ni šaputali.
Sada verovatno znamo da NE znači NE (iako znati nije isto što i činiti), ali da li znamo da DA može značiti i NE? Iako se pitanje pristanka na seks odnosi na sve seksualno aktivne pojedinke i pojedince, bez obzira na seksualnu orijentaciju, pripadnici i pripadnice LGBT zajednice su posebno ranjivi da se njihovo NE ili MOŽDA pregovara. Zašto? Zato što kada živiš u svetu koji iznova i iznova poriče tvoju seksualnost, ignorisanje tvog pristanka na seks ne deluje uvek kao nešto što zahteva tvoju pažnju jer je poricanje deo tvoje normale.
Zato trebamo krenuti od osnova…
Šta je pristanak na seks?
Pristanak na seks je, najjednostavnije rečeno, saglasnost da se učestvuje u tačno određenoj seksualnoj aktivnosti ili radnji, u određenom trenutku, na određenom mestu i sa određenom osobom. Pristanak na seks je uvek crno-beo – ili ga ima, ili ga nema. Kod pristanka nema sivih zona, niti sme da ih bude. Samo jasno, neuslovljeno i svesno DA je DA.
Jedna od čestih zabluda vezanih za pristanak na seks je da se on odnosi samo na penetraciju i to, po pravilu, tokom vaginalnog heteroseksualnog seksa. Međutim, iako je heteronormativ svuda oko nas, to ne znači da ga svi živimo, i zbog toga je za sve, a pogotovo za LGBT zajednicu, važno da se prepozna da se pristanak na seks odnosi na pojedinačan pristanak na svaku radnju tokom seksualne aktivnosti. To ne mora biti isključivo penetracija, može biti i zagrljaj, poljubac, dodir pa čak i pogled ili govor (u smislu upotrebe određenih izraza ili način na koji se tokom seksa govori), a u (post)pandemijskoj eri online datinga, odnosi se i na slanje (ličnog) pornografskog sadržaja.
Koje su osnovne karakteristike pristanka na seks?
To su uzajamnost, jasnost, informisanost, specifičnost, reverzibilnost, dobrovoljnost, entuzijastičnost, neprekidnost i svesnost o pristanku. Ukoliko bilo koja od ovih stavki fali, pristanka nema. A ako pristanka nema, onda govorimo o seksualnom nasilju, odnosno, silovanju.
Uzajamnost znači da svaka osoba uključena u bilo koju seksualnu radnju mora biti saglasna sa učešćem u njoj. Kao što smo mi različiti i različite, tako i za različite osobe definicija seksa i seksualne aktivnosti može varirati. Za nekog je to penetracija, za nekog poljubac, za nekog zagrljaj a za nekog i samo posmatranje. Zbog toga je važno da se to šta se podrazumeva pod seksualnom aktivnošću jasno iskomunicira. Ukoliko takva komunikacija iz bilo kog razloga nije moguća, pristanka nema i samim tim ne treba da bude ni seksa.
Da bi komunikacija bila uspešna a saglasnost za seks data, potrebno je da postoji informisanost, odnosno, potrebno da znamo na šta pristajemo. Drugim rečima, imamo pravo da budemo u svakom trenutku informisani šta se tačno dešava tokom seksa. Ukoliko, na primeri, pristanemo na seks sa zaštitom, druga strana nema pravo da je u bilo kom trenutku ukloni bez naše dozvole. U nekim zemljama, poput Nemačke, Švajcarske ili Kanade, ovako ponašanje, tzv. stealthing, je zakonom kažljivo. Isto se odnosi i na snimanje, odnosno na distribuiranje sadržaja seksualne prirode na kome se nalazimo – ukoliko smo pristali na seksualnu aktivnost, ne znači da smo pristali i da budemo snimani, a ukoliko smo nekom takav sadržaj, uz pristanak, poslali, to ne podrazumeva da ta osoba može da ga distribuira dalje bez našeg pristanka.
Zbog toga je pristanak uvek i specifičan, jer se odnosi na svaku seksualnu radnju tokom seksualnog čina. Pristanak na poljubac nije isto što i pristanak na dodir, kao što pristanak na dodir nije isto što i pristanak na oralni seks. Kao i prethodno, i ovo se odnosi i na snimanje i ditribuiranje vizuelnih zapisa seksualnog čina. Pristanak na jedan aspekt seksualne aktivnosti ne podrazumeva istovremeno i pristanak na sve ostale. I još važnije, to što je pristanak jednom dat, ne znači da ostaje uklesan u kamenu za vijek vijekova, te smo uvek na isti način seksualno dostupni. Pristanak je reverzibilan, što znači da uvek, ali apsolutno uvek i u svakoj situaciji, imamo pravo da se predomislimo, pristanak povučemo, to jasno iskomuniciramo i budemo ispoštovani.
Kada je reč o dobrovoljnosti, ona se najčešće gazi pravdanjem da je “siva zona”, a nije. Kod pristanka sive zone ne postoje. Šta znači dobrovoljnost? Dobrovoljnost znači da smo bez bilo kakvog uslovljavanja dali pristanak. Uslovljavanje obuhvata sve one situacije u kojima se seks “pregovara”, bilo emotivnim manipulacijama bilo pretnjama – “ako me voliš, pokaži mi to”, “kako ti nije žao da me ostaviš u ovakvom stanju?”,“ti si mi dečko/devojka, to ti je dužnost”, “ako ti nećeš, ima ko hoće”, “pokajaćeš se ako ne nastavimo”, “ma videćeš, svideće ti se” i sl. Ovo pregovaranje ne mora uvek biti verbalizovano, može ležati i u nejednakoj raspodeli odnosa moći, bez da se jasno kaže “znaš li ti ko sam ja pa da me odbiješ?”. Ukoliko se zloupotrebe, velike razlike u godinama, statusu, pa čak i u boji kože ili telesnim sposobnostima, jer su rasizam i ejblizam i dalje živi i zdravi, onemogućavaju dobrovoljnost, podjednako kao nasilničko ponašanje. Dobrovoljnost podrazumeva da se seks zaista autentično želi, a ne da se vidi kao “manje zlo”, “dobro rešenje” ili “beg” iz neprijatne ili nasilne situacije.
Entuzijastičnost je još jedna komponenta pristanka na seks, i neophodna je kako bismo bile sigurne da nismo u “sivoj zoni”. Međutim, ono što je za entuzijastičnost specifično je da je prvo same komuniciramo sa sobom – šta je to što od seksa (ne) želimo, a onda je komuniciramo i sa drugom osobom. Entuzijastičnost može biti verbalna (“ovo je super”, “samo nastavi”, “DA”) ali i neverbalna (govor tela poput privlačenja npr). U skladu sa tim i neodostatak entuzijastičnosti može biti verbalan (“nisam sigurna”, “uh možda kasnije”, “ne znam”, “nisam spreman”, “molim te uspori”, ćutanje) ali i neverbalan (odgurivanje, opiranje, ali i “zamrzavanje”, kada se osoba ne pomera i deluje kao da nije prisutna).
Druga “siva zona” koja to nije, već je crvena “stop stani” zona se odnosi na našu sposobnost da damo ili dobijemo pristanak. Osobe koje su nesvesne, jer su, na primer, pod dejstvom alkohola ili narkotika, ili su generalno pod uticajem veće količine alkohola i narkotika, što seksualni predatori često koriste, ne mogu dati pristanak. Iako zvuči kao opšte mesto “nemoj imati seks sa osobom koja nije svesna”, činjenica je da se ovo ne podrazumeva, o čemu svedoči sve češća upotreba tzv “droga za silovanje”, poput rufinola, ali i drugih sedativa. Ukoliko planiramo seksualne aktivnosti sa osobama koje ne poznajemo dovoljno dobro, ili ih znamo samo online, nadgledanje svog pića se podrazumeva.
I poslednja, ali ne manje bitna stvar vezana za pristanak je da on mora biti neprekidan. To znači da se na seks pristaje pre seksa, tokom svake pojedinačne radnje tokom seksa, kao i svaki sledeći put kada do seksa dođe. Opet, iz početka, čak i u višegodišnjim vezama. To što smo jednom pristale/i na nešto, ne znači da unapred pristajemo na to svaki sledeći put. To što smo jednom pristali na seks, znači da smo tada, i samo tada, dali pristanak. Svaki sledeći put zahteva novi pristanak, bez obzira na to da li smo osobu upoznali juče preko Grindr-a, pre mesec dana na rođendanu najbolje drugarice ili smo već pet godina sa njom u vezi.
Kao što možemo videti, seks i njegovi aspekti, kao i sama seksualnost, nije nešto što se podrazumeva i što je univerzalno. Jedini aspekt seksa koji se zapravo podrazumeva, i mora da se podrazumeva, je pristanak na njega. I ne samo to – svaki pristanak mora biti uzajaman, jasan, informisan, specifičan, reverzibilan, dobrovoljan, entuzijastičan, neprekidan i svesno dat!
