Autor
U eri sve učestalije komunikacije i interakcije na društvenim mrežama se menja, odnosno prilagođava i nacionalno zakonodavstvo, kao i međunarodni pravni okvir.
LGBT+ osobe u Srbiji se gotovo svakodnevno suočavaju sa diskriminatornim ophođenjem, pretnjama i uvredljivim komentarima i na internetu.
Uprkos brojnim predrasudama da Srbija nije još uvek postala digitalno okruženje, tzv. „četvrta industrijska revolucija“ je i te kako uzela maha u našoj zemlji.
Istraživanje kompanije MasterCard „Uticaj inovacija“ ukazuje da ispitanici iz Srbije provode na svojim pametnim telefonima oko 5 sati dnevno (što je u proseku sat i po više u odnosu na sunarodnike iz Zapadne Evrope), dok 88% ispitanika koristi društvene mreže.[1]
S tim u vezi, problemi sa kojima se suočavaju LGBT+ građani/ke se tako „sele“ u zbilju digitalnog sveta – pretnje i govor mržnje su vrlo učestali na profilima LGBT+ organizacija, kao i vidljivijih autovanih LGBT+ pojedinaca/ki.
Pretnje napadom na život su sadržane u članu 138 Krivičnog zakona Republike Srbije. Ovo krivično delo nema posebne oblike u odnosu na „prostor“ – odnosno, da li je izvršeno na nekom javnom skupu ili putem društvenih mreža.
Nadležno tužilaštvo bi takve slučajeve trebalo da vodi po službenoj dužnosti. Iako prostor gde se krivično delo sumnjiči da je izvršeno nije relevantno, sudska praksa i Krivični zakon navode druge elemente – ona mora da izazove osećaj straha, da je izrečena i ostvariva.
U ovom kontekstu je bitno da se tzv. „uslovna“ pretnja ne tretira kao pretnja u domaćem pravnom sistemu. Primera radi, izjava „Ako budeš uradio XY, ubiću te“ se ne smatra pretnjom, jer je neka buduća okolnost neizvesna.
Dosadašnja pravna praksa ukazuje da identitet lica mora biti konkretizovan. Šta to tačno znači?
Imamo primer pretnji vezanih za Paradu ponosa 2010. godine, gde je optuženi naveo da treba „zaklati sve koji dođu“. Budući da nije jasno određeno kome je pretnja klanjem upućena (odnosno, identitet nije konkretizovan), izvršilac je naposletku pušten, a najviša sudska instanca – Vrhovni kasacioni sud – doneo je odluku da identitet mora biti jasno određen i poznat. Dovoljno je da lica na koje se odnosi pretnja mogu biti određeni.
Ali, i kada pretnja izazove subjektivni osećaj straha, i kada je identitet kome se preti konkretizovan – onda pretnja takođe mora biti objektivno ostvariva. Npr. izjavu upućenu jednom narodnom poslaniku „Fašistiki vepru, nećemo ti dvaput reći, na ražnju ćeš se peći“ Više javno tužilaštvo nije prepoznalo kao pretnju jer ona prema objektivnim kriterijumima nije podobna da ugrozi sigurnost napadnutog.[2]
KZ navodi sledeće kazne: ugrožavanje života se može kazniti novčano ili zatvorskom kaznom do godinu dana, ako je pretnja izrečena prema više lica i izazvala je pritom uznemirenje i druge teške posledice, može se dobiti zatvorska kazna u rasponu od tri meseca do tri godine, a ako se preti predsedniku Republike, narodnom poslaniku, članu Vlade Republike Srbije, sudiji Ustavnog suda, javnom tužiocu, advokatu, policijskom službeniku – lice se može kazniti zatvorom do pet godina.
Još jedan član KZ je u ovom kontekstu bitan – 387. U pitanju je rasna i druga diskriminacija, a ovo delo je postavljeno veoma široko – i odnosi se na lica koje na osnovu razlike u rasi, verskoj pripadnosti…. Ili nekom drugom svojstvu krše osnovna ljudska prava i slobode. Ovaj član se odnosi i na one koji proganjaju organizaciju ili pojedinca/ku zbog zalaganja za ravnopravnost ljudi, što je posebno bitno za LGBT+ organizacije i angažovane LGBT+ ljude.
Oštećeni se u ovom kontekstu, u dosadašnjem radu, neretko brane „slobodom govora“. Važno je napomenuti da su sloboda mišljenja i izražavanja zajemčena najvišim pravnim aktom Republike Srbije – Ustavom – ali oni nisu apsolutni i da se mogu prekoračiti, naročito kada ona podstiče diskriminaciju i netrpeljivost.
Reakcije Tužilaštva su vrlo arbitrarne i neujednačene. Da se zna! od prvih vidljivih kampanja na društvenim mrežama uredno podnosi prijave Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, i svaka do sada je odbačena, uz više obrazloženja: da pretnje nisu konkretne, da je prijava same pretnje bez „konteksta“ manjkava, te je bitno poslati i razlog (npr. objavu) zašto je pretnja upućena, da ne ispunjava sve elemente krivičnog dela, itd.
Ovakva obrazloženja mogu biti i te kako problematična jer se mogu protumačiti i kao prebacivanje dela krivice na oštećenog, te tako traženje konteksta u npr. slici gde se istopolni par ljubi na koju je pristigao komentar s pretnjom vrlo lako može „skliznuti“ u tumačenje da istopolni parovi ne bi trebalo da se eksponiraju na internetu ili društvenim mrežama.
Nedavno smo posvedočili situaciji u kojoj je Vesna Pešić pozvana na informativni razgovor u policiji po nalogu Višeg javnog tužilaštva zbog tvita „Ako Brnabićka da ostavku, sprema se doživotni Vučić. E, nema tu bojkota, samo cev u glavu.“
Dakle, na osnovu prethodno napisanog, jasno je da ne postoji elemenata krivičnog dela u datoj rečenici, budući da nije direktna (nije određeno kome ide cev u glavu), a jasno je da nije ni ostvariva.
LGBT+ osobe se u Srbiji osećaju nebezbedno i nezaštićeno, u svim sferama života, pa i i u onom digitalnom. Autovani LGBT+ ljudi će neretko nailaziti na pretnje i salve uvreda, a moje dosadašnje iskustvo pokazalo je to da se, nažalost, kao pojedinci i pojedinke možemo osloniti isključivo na sisteme prijavljivanja vezane za same društvene mreže, jer se na nadležne institucije u ovom smislu odavno ne oslanjamo. Sve dok nismo predsednik republike.
Nekonzistentno delovanje nadležnih organa povodom pretnji na internetu je nedavno svoj epilog dobilo i u Strazburu. U pitanju je predstavka koju je Evropskom sudu za ljudska prava podneo istopolni par iz Litvanije.
O čemu se radi u slučaju „Beizaras i Levickas protiv Litvanije“, o kojoj je ESLJP odlučio 14. januara ove godine?
Dvojica Litvanaca koji su javno deklarisani gejevi i u vezi su postavili sliku na Fejsbuk gde se ljube, dakle u pitanju je istopolni poljubac. Slika postaje viralna, a homofobični komentari koji pozivaju na nasilje i smrt se gomilaju.
Preko jedne nevladine organizacije se ovim povodom obraćaju Tužilaštvu, budući da salva komentara ne sadrži samo uvrede, već ozbiljne pretnje nasiljem i smrću.
Okružni tužilac odlučuje da ne pokrene pretkrivični postupak jer:
-pretnje ipak treba uzeti u širem kontekstu
-ljudi koji su ostavili svega po 1-2 pretnjice se ne smatraju mogućim počiniocima krivičnih dela. Dalje se navodi da su uvrede i pretnje pre „iskazivanje mišljenja, a ne raspirivanje mržnje.”
Organizacija se žalbom zbog nepokretanja pretkrivičnog postupka obraća Okružnom sudu u gradu Klaipedi, koji potvrđuje odluku tužioca, uz dodatni argument da je taj koji je postavio „ekscentričnu sliku trebalo da ima u vidu i dužnost da poštuje tradicionalne poglede na svet”. Žalba na odluku Okružnog suda je uložena i Regionalnom sudu koji ju je takođe odbacio, uz dodatnu argumentaciju da su podnosioci mogli da iskoriste opcije koje Fejsbuk nudi – ograničavanje vidljivosti slike na prijatelje ili „ljude otvorenog uma”. Kao odgovor na predstavku Litvanija je ponovila gotovo sve argumente, uz još neke pokušaje relativizacije pretnji i reakcije homofobičnih komentatora – te je tako rečeno da je jedan od njih dvojice imao džemper sa izvezenim krstom, što je dodatno podstaklo komentare mržnje. Bitno je napomenuti da je jedan i student teologije.
ESLJP je ustanovio da je povređen član 14 Konvencije o ljudskim pravima (Zabrana diskriminacije), kao i član 8 (Pravo na poštovanje privatnog života), i da država treba svakom podnosiocu da isplati po 5000€.)
LGBT+ osobe se u Srbiji osećaju nebezbedno i nezaštićeno, u svim sferama života, pa i i u onom digitalnom. Autovani LGBT+ ljudi će neretko nailaziti na pretnje i salve uvreda, a moje dosadašnje iskustvo pokazalo je to da se, nažalost, kao pojedinci i pojedinke možemo osloniti isključivo na sisteme prijavljivanja vezane za same društvene mreže, jer se na nadležne institucije u ovom smislu odavno ne oslanjamo. Sve dok nismo predsednik republike.
[1] https://mondo.rs/MobIT/Tech-Vesti/a943305/Koliko-sati-dnevno-Srbi-koriste-telefon.html
[2] https://otvorenavratapravosudja.rs/teme/ustavno-pravo/sloboda-izrazavanja-ili-ugrozavanje-sigurnosti-na-drustvenim-mrezama
