Budi u toku

KVIR kao inkluzivniji termin za LGBT+ porodicu

Ako za jednu osobu kažemo da je kvir, skrećemo pažnju na njegovu, njenu ili njihovu individualnost, a ako za grupu ljudi kažemo da je kvir, skrećemo pažnju na njihovo zajedništvo u različitosti.

Autor

Nikola Planojević

Godinama unazad, aktivizam usmeren na borbu za prava i jednakost osoba različite seksualne orijentacije od heteroseksualne, različitih rodnih identiteta i rodnog izražavanja od cis-normativnog, drugačijih polnih karakteristika od jasno definisanih binarnih karakteristika, kao i osoba u procesu istraživanja i prihvatanja ovakvih različitosti se, zbog funkcionalnosti, kao i zbog jasnog profilisanja, naziva LGBT+ aktivizam, a manjinska grupa sačinjena od ovakvih osoba se naziva LGBT+ zajednicom. Međutim, ustaljivanje ovog akronimskog termina nije se desilo odmah, već su odrednice, počevši od „gej aktivizma“, „lezbejskog aktivizma“, i „trans aktivizma“, ujedinjene i objedinjene u LGBT aktivizam.

Širenjem akronima radi inkluzije ostalih, često zanemarenih i marginalizovanijih različitosti, termin se širi i postaje LGBTTI, LGBTIQ, LGBTTIQA, da bi se zbog praktičnosti i sve većeg identifikovanja i buđenja specifičnih različitosti (kao što su rodna neutralnost, panseksualnost, rodna i/ili seksualna fluidnost i slično) sveo na LGBT+ i zadržao taj oblik do danas. Ustalio se toliko, da pogrešnom upotrebom postaje pridev, te se osoba bilo koje različitosti koja se odnosi na kategorije navedene u prvoj rečinici ovog teksta naziva „LGBT+ osoba“.

Budući da jedna osoba ne može biti LGBT+ zbog same kontradikcije pojmova koje akronim određuje (posebno ako uvažimo mnoštvo identiteta koje označava „+“), nego može samo da pripada LGBT+ zajednici, a uzevši u obzir i to da je tako određena osoba lišena poštovanja sopstvenog identiteta koji proizilazi iz određene i specifične različitosti (te je samim tim lišena i uvažavanja specifičnih problema sa kojima se u životu susreće), pojam LGBT+ ne uspeva u prvobitnoj namere da sve različitosti reprezentuje ravnopravno i jednako.

LGBT+ postaje termin koji označava različitost od „većinskih“ seksualnih, polnih, rodnih i izražajnih karakteristika, ali gubi značenski nivo svake od tih različitosti. Stvara se jasna potreba za terminom koji bi uspeo da obuhvati sve različitosti u jedan krovni pojam, ali i da naznači da je taj skup različitosti jednak, i jednako različit od onoga što je van tog skupa: ustaljenog normativa. Stvara se jasna potreba da se u ove svrhe koristi termin „kvir“.

Reč „kvir“, bilo da se koristi kao imenica ili pridev, jasno se opire prostoj definiciji. U Engleskom jeziku, započevši svoj život u 16. veku kao pridev, izvorno je služila da označi nešto što je čudno, neuobičajeno i strano. Drugim rečima, kvir je bilo nešto što u očima onih koji su je koristili, nije moglo jasno da se opiše, ali je nužno izazivalo osećaj nelagode. Samim tim, ono što je bilo kvir, moralo je biti suprotno od onoga što je uobičajeno, poznato i „normalno“. Tako je termin kvir i danas neraskidivo povezan sa svim onim što kvir nije, i ne može se razmatrati bez osvrta na sopstvenu suprotnost. Ako uzmemo u obzir da je i ono što se smatra „uobičajenim“ kao suprotnost kviru takođe relativno i promenljivo, i ono što se pod „uobičajenim“ podrazumeva zavisi od kulture, vremena i subjekta koji pojmove razmatraju, postaje jasno da je razvojni put određenja kvira kao pojma itekako dinamičan.

Kada u 19. veku kvir počinje ekskluzivnije da označava muškarce koji su se seksualnom orijentacijom ili izražavanjem rodnog identiteta suprotstavljali normativu, odnosno izazivali nerazumevanje i stvarali osećaj nelagode hetoronormativnom subjektu, kvir dobija i svoj imenični oblik. Smanjujući opseg onoga što se karakterisalo kao kvir, a zadržavajući propratni osećaj nelagode, kvir će ostati uvredljiv termin sve do 80-tih godina prošlog veka kad biva prisvojen od strane osoba tako označenih, sa ciljem prihvatanja i slavljenja sopstvene različitnosti, uprkos, a možda baš zbog te nelagode koje su terminom označene osobe izazivale većinskoj populaciji. Time kvir kao pojam, biva obojen dodatnim začenjima koje predstavljaju ponos, agensnost i samoprihvatanje onih koji su kvir. Vraćajući se na pridevni oblik, kvir počinje da opisuje osobu koja poseduje drugačije karakteristike od većine, u kontekstu seksualnosti i rodnosti, osvrćući se na samosvesno prihvatanje postojeće različitosti. Takođe, pridev kvir počinje da opisuje kvalitet samih osobina i identiteta, označavajući njihovo suprotstavljanje binarnosti i kategoričnosti, pa tako danas možemo da govorimo i o kvir heteroseksualnosti. Kvir kao imenica počinje da označava ne samo muškarca istopolne seksualne orjentacije, već i osobe koje se kombinacijom, intersekcijom, i/ili ekspresijom svojih idiosinkratičnih (kvir) osobina i/ili identiteta odvajaju od ustaljenih društvenih obrazaca.

             Ako pokušamo da se udaljimo od predstavljanja prostog skupa različitih seksualnih orijentacija, rodnih identiteta, načina rodnih izražavanja, polnih karakteristika, romantičnih preferencija, kao i životnih odluka koji su uvršćeni u skraćenice poput LGBT, LGBTI, LGBT+, LGBTTIQA itd., bilo kao aktivisti i aktivistkinje ili pripadnice i pripadnici ove zajednice, upotrebom prideva kvir bolje ostvarujemo nameru da nikoga ne izostavimo ili umanjimo bitnost i lepotu različitosti i posebnosti koja nas karakteriše. Takođe, fokus usmeravamo ka opštoj osobini koja nam je svima zajednička, objedinjuje naše različitosti, a ujedno i potencira različitost od normatizovane većine, jer ako za jednu osobu kažemo da je kvir, skrećemo pažnju na njegovu, njenu ili njihovu individualnost, a ako za grupu ljudi kažemo da je kvir, skrećemo pažnju na njihovo zajedništvo u različitosti.

S druge strane, bitno je naznačiti da, kao krovni pojam, kvir ne briše nijanse različitosti od kojih je sačinjen, pa tako ni različita doživljena iskustva, različitost potreba, i specifičnost problema sa kojima žive L,G,B,T,I, ili A osobe, i osobe čiju drugačijost uglavnom ne označavamo određenim slovom abecede. Tako nas upotreba kvira kao krovnog termina ne sprečava da se bavimo borbom za različite potrebe različitih osoba unutar zajednice, a možda nas, sa druge strane, ovakva zamena terminologije navede na bolje razlikovanje potreba unutar same porodice, jer se gubi mogućnost da se u svakodnevnom govoru, ili u medijima, za bilo koga kaže da je „LGBT+ osoba“ i ovom pogrešnom upotrebom akronima naznači da je to osoba koja pripada određenoj populaciji, „manjinskog grupaciji“, ili zajednici, bez usmeravanja pažnje na svojstvenost date osobe, kako u samoj zajendici, tako i u društvu uopšte. Termin kvir nam ovo omogućava, jer kvir osoba može biti, i svakako jeste, i heteroseksualni trans muškarac, i rodno ne-binarna lezbejka, i panseksualni muškarac, i aseksualna rodno fluidna osoba, pa čak i heteroseksualni muškarac koji povremeno praktikuje seksualne odnose sa muškarcima obučen u tradicionalno žensku odeću. Ako za bilo koju od ovih osoba kažemo da je LGBT+ osoba, male su mogućnosti da se njihova posebnost istakne, dok ako kažemo da je ta osoba kvir, postaviće se pitanje kako, i na koji način, je ona kvir, te će se lako doći do bližeg određenja pojma kvir svojsvenog za tu osobu, i iskoristiće se fleksibilnostovog termina, osobine koju termin LGBT+ nikako ne poseduje.

Drugim rečima, ako je potrebno da neko objasni šta znači biti „LGBT+ osoba“, odgovor postaje ustaljen, uopšten i negde nemoguć jer je neizvodivo biti i L i G i B i T i + osoba. Nasuprot toga, ako je potrebno da neko objasni šta znači biti kvir osoba, dovoljno je da, ako želi, objasni svoje poimanje sebe, svoje seksualnosti, rodnosti, delova identiteta, tok fluidnosti u osećajima ili izražavanju, i šta god da kaže biće u pravu. Jer na kraju krajeva, kvir je uvek ono što kvir želi da bude, i ono što je kvir direktno učestvuje u sopstvenom definisanju. Upravo je to i najjača snaga kvira, to što je samosvestan, što zaviseći od suprotnosti aktivno učestvuje u određivanju toga šta jeste i onoga što želi da bude, kao i onoga što nije i ne želi da bude. Ako uporedimo ovo sa ciljevima aktivizma i borbe za prava, jednakost i pre svega poštovanje ljudskog dostojanstva, vidimo da su ti ciljevi izjednačeni.

Prostom zamenom određujućeg pojma naše različitosti i specifičnosti naše borbe bolje komuniciramo razloge i neophodnosti za različitosti i borbom kako međusobno, tako i drugima. Ovakvo obličavanje jezika i jezičke prakse reflektuje nove potrebe našeg aktivizma, te samim tim predstavlja aktivistički čin, vraćajući nas na osnovne razloge našeg aktivzma: jednako poštovanje svih različitosti.

Kategorije

#autorski tekstovi

Saznaj više o tome šta radimo

Detaljnije pročitajte ko su ljudi koji stoje iza Da se zna! tima i čime se bavimo.

Podrži nas

Podrži rad organizacije „Da Se Zna!“

Biblioteka

Skinite izdanja iz Da se zna! biblioteke