Autor
*Ovaj tekst predstavlja delove autorkinog master rada. Doktorski rad, na kom i dalje radi, će se
takođe baviti ovom temom.
Dualizmi (i njihova implicitna politička i psihička hijerarhija) koji leže u srži zapadnjačke misli,
predstavljaju jednu od glavnih tema u jednom od fundamentalnih tekstova kvir teorije – Nevolja
s rodom, autorke Džudit Batler: „Kulturne asocijacije uma sa maskulinitetom i tela sa
feminitetom su dobro dokumentovane u oblasti filozofije i feminizma” (Butler, 2011: 17).
Dualizmi poput nežno/snažno, racionalno/emocionalno itd. predstavljaju stereotipe vezane za
rod, a rod predstavlja jedno od najvažnijih optika kroz koje sagledavamo sebe i druge. Stoga ovi
dualizmi zaslužuju našu pažnju: „…kvir teorija se pojavila kao pokušaj da se pojedinci oslobode
ograničenja kako biološkog determinizma tako i dualističkog mišljenja koje pruža samu osnovu
(kontra)identiteta kao što su crn/beo, žena /muškarac, gej/strejt” (Vhitehead, 2002: 77). Batler
ima za cilj da dekonstruiše ove dihotomije i fokusira se na pitanje feminističkog subjekta. Ona
pokušava da nadogradi i kritikuje postojeću feminističku teoriju i politiku drugog talasa,
zasnovanu na ideji da je jedinstvo subjekta potrebno za plodnu političku akciju. Prateći
poststrukturalističku misao, njen cilj je da opovrgne ovo lažno jedinstvo feminističkog subjekta,
kao i da denaturalizuje rod: „Uporni napor da se „denaturalizuje” rod u ovom tekstu se
pojavljuje, mislim, iz snažne želje da se suprotstavi normativnom nasilju koje impliciraju idealne
morfologije pola, kao i da bi se iskorenile sveprisutne pretpostavke o prirodnoj ili
pretpostavljenoj heteroseksualnosti” (Butler, 2011: xxi).
Najvažnija kvir teoretičarka našeg vremena s pravom prepoznaje nasilje koje se dešava nad
telima koja nisu u skladu sa rodnim normama. Batler kaže da diskursi (homofobični i mizogini) o
rodu i seksualnosti bez sumnje smatraju da su određene pojave roda (na primer ženski
maskulinitet) samo kopije ili iluzije onog roda koji se vidi kao originalan i prirodan (muški
maskulinitet). Ovakvi diskursi održavaju ideju da prirodni pol i/ili rod postoje i kažnjavaju ona
tela koja nisu usklađena sa ovom percepcijom. Slično Džeku Halberstamu i njegovoj knjizi
Ženski maskulinitet, Batler priznaje da je normativni zadatak njenog rada da pruži legitimitet
telima koja se smatraju nestvarnim i lažnim. Ona u ovom zadatku nesumnjivo uspeva, tj.
pokazuje da ne postoji ‘original’ kada je u pitanju rod, odnosno, da rod nije stvar prirode.
Batler počinje napad na naturalizaciju, odnosno, oprirodnjavanje roda, kritikom razlike između
pola i roda. Ova razlika se pojavila kao rezultat feminističke misli drugog talasa. Najpoznatija
rečenica Simon de Bovoar „…ženom se ne rađa, ženom se postaje“ (Beauvoir, 2010: 283) iz
njenog dela Drugi pol, implicira da je rod nešto društveno konstruisano. S druge strane, pol
(ženski/muški) služi da predstavlja prirodni deo u toj dihotomiji pol/rod, biološko telo koje
prisvaja rod. Batler ovu razliku vidi kao problematičnu jer ima za cilj da konstruiše pol i njegov
binarni okvir kao nešto prirodno i politički neutralno u poređenju sa rodom – i iz te
pretpostavljene prirodnosti može da crpi svoj legitimitet i hegemonu poziciju. Međutim, ona piše
da je pol uvek već rod, odnosno da pol i njegovu binarnost takođe ne treba esencijalizovati: „Ovu
proizvodnju pola kao preddiskurzivnog treba shvatiti kao efekat aparata kulturne konstrukcije
roda“ (Butler, 2011: 10). Pol je konstruisan kao rod, a dihotomija pol/rod je lažna, jer ne postoji
ništa što postoji van društva – društvo je podelilo ljude u dve grupe na osnovu njihovih
genitalija.
Ostaje pitanje zašto se ovi binarne kategorije uopšte proizvode? Batler odgovora da je to zbog
prinudne heteroseksualnosti: „Institucija obavezne i naturalizovane heteroseksualnosti zahteva i
reguliše rod kao binarni odnos u kome se maskulini termin razlikuje od femininog pojma, a ova
diferencijacija se ostvaruje kroz praksu heteroseksualne želje“ (Butler, 2011: 31).
Heteroseksualizacija želje zahteva suprotnost između maskuliniteta i feminiteta. Pretpostavlja
jedinstvo pola, roda i seksualnosti, pri čemu rod proizlazi iz pola, a seksualnost iz oba: želimo
onaj drugi rod, drugačiji od onog što predstavlja nas. Monik Vitig, jedna od autorki čiji rad
Batler analizira i kritikuje, vidi homoseksualne prakse kao recept za narušavanje prinudne
heteroseksualnosti. Međutim, prateći Fukoa, Batler je skeptičnija od Vitig po ovom pitanju – ona
kritikuje pretpostavku da seksualnost nezagađena heteroseksualnim konstruktima/odnosima moći
postoji: „Ovaj utopijski pojam seksualnosti oslobođene heteroseksualnih konstrukata,
seksualnosti izvan „pola“, ne uspeva da prepozna načine na koje odnosi moći nastavljaju da
konstruišu seksualnost za žene čak i u uslovima „oslobođene“ heteroseksualnosti ili lezbejstva“
(Butler, 2011: 40-41). Ne postoji seksualnost koja može da transcendira odnose moći – stoga se
sve, čak i subverzivne mogućnosti, moraju pojaviti unutar tih odnosa. Međutim, Batler primećuje
da postoji razlika između čistog ponavljanja odnosa dominacije i ponavljanja i praksi koje mogu
da promene te odnose moći.
U narednom delu teksta obradićemo dva primera koje Batler koristi kao dokaze za tvrdnju da rod
nije prirodan, buč i fem parove, kao i dreg performere.
