Oduvek sam gledala druge ljude kao da znaju nešto što ja ne znam. Godinama sedim u autobusu, gledam njihova lica i razmišljam šta to meni fali. Jednog dana dok sam surfovala internetom, naišla sam na pojam koji me je tačno opisao. Kao da sam pronašla delić puzle koji je sve vreme nedostajao.
Čak i bez vokabulara kojim bih se izrazila, oduvek sam znala, u krajnju ruku da nisam strejt. Kao dete nisam (znala da sam) imala ne-hetero primere koje bih mogla da vidim i koji bi mi pokazali da nisam samo čudna i moja neidentifikovana osećanja su to uradila, zapravo, uklopila sam se bez identiteta.
Ne, nisam rođena u pogrešnom telu. Rođena sam u pogrešnom društvu: onom koje je veliki deo mog postojanja u njemu pretpostavilo još pre nego što sam se rodila.
Ako za jednu osobu kažemo da je kvir, skrećemo pažnju na njegovu, njenu ili njihovu individualnost, a ako za grupu ljudi kažemo da je kvir, skrećemo pažnju na njihovo zajedništvo u različitosti.
U eri sve učestalije komunikacije i interakcije na društvenim mrežama se menja, odnosno prilagođava i nacionalno zakonodavstvo, kao i međunarodni pravni okvir.
Mnogi bi ocenili da je velika većina mejnstrim religija danas homo- i transfobična. Ova ocena je dosta površna, ali se može reći i delimično tačna ako bismo religiju posmatrali kroz rakurs verskih lidera tradicionalnih zajednica a koji su, u manjoj ili većoj meri, na određeni način autoriteti ili tzv. ovlašćeni tumači religije.
