Autor
Jednog popodneva,mama je zavaljena čitala novine i naglas prokomentarisala: „Nema gore stvari, nego da ti dete bude peder, ili narkoman.“ To su bile devedeste i ja sam bila dežurna u Industriji i po rejvovima, izgledala sam ekscentrično, te njen strah potiče odatle. I ta jeziva izjava takodje potiče iz čistog straha. Kad znaš za bolje, radiš bolje. U tom trenutku ona nije znala. Moja mama je danas moja najsnažnija podrška i vetar u ledja. Kada sam joj 15 godina kasnije rekla da krećem u proces tranzicije, pitala me je zaprepašćeno zašto tek sada, zašto sam tako dugo čekala. Šokirala se kad sam joj rekla da sam čekala da svi najbliži umru da bih na miru i besramno krenula u proces. Bila sam prestravljena, imala sam strah od odbacivanja najbližih, od osude okoline, nepodnošljiv osećaj srama koji sam magistrirala… Onako, jedan solidan zbir dijagnoza prosečne trans žene u Srbiji. Poenta cele priče je da se ljudi menjaju. Da trebamo jedni drugima, a pre svega sebi, dati šansu za promenu. Ne može brže od tempa koji imate. Kinjila sam sebe zbog toga sto nisam mogla ranije, bolje, hrabrije, otresitije. Brate, nisam. Svako ima svoju meru. Ovo je bila moja i mera moje mame.
Tranzicija nikako nije samo lični proces. Ok, sise rastu samo vama, ali svi oko vas ne mogu preko noći da promene kompas i percipiraju vas po udzbeniku. To što će zilion puta pogrešiti oslovljavanjem i „dednejmovati“ vas, ne znači da vas ne podržavaju i da ste manje žena. Poznaju vas mnogo duže u ulozi koju ste nosili. Meni su to bili glavni trigeri. Znalo je celu nedelju da mi upropasti. I za to da usvojite činjenicu da to nisu pokazatelji nepodrske, ili vaseg identiteta vam takodje treba vremena. Ja sam po prirodi nestrpljiva i teško mi je sve to išlo, ali sam shvatila da moram da pronadjem modus kako da budem ok.
U odnosu sa drugima mnogo mi je pomogao stav koji sam zauzimala. Na kraju dana, nece vas ljudi lakše prihvatiti zato što ste „passable“, nego zbog vaše interakcije sa njima, zbog načina na koji im se predstavljate. Ako ste konstantno u konfrontaciji i grču da isterate neku istinu i pravdu, teže je. Vi možete ostati dosledni sebi i ako im pristupite bas onakvi kakvi ste kada ste u potpunom miru sa sobom. Kad ste najiskreniji. Kad ste autentično vi jer to je vaše najbolje izdanje. Bez besa, srdzbe i ogorčenosti. Bez predubedjenja da vas neko mrzi, odbacuje, degradira, ne poštuje. Bez oslanjanja na loša iskustva. Budite praktične prema sebi. Ja u kritičnim situacijama odustanem od toga da budem u pravu. Radije ću biti u miru. Šta imam od toga što ću se hvatati za loša iskustva. Imala sam gomilu dobrih iskustava. Fenomenalnih.
Recimo, prvi put kada sam se odvažila da javno izadjem obučena onako kako se osećam, bilo je pre tranzicije, u Amsterdamu. Na netu smo našle neki klub gde se okupljaju trans žene, nalazio se u red district-u. U sred tog red district-a, stale smo ispred dajnera da vidimo sta cemo jesti i u jednom momentu regitrujem ekipu u izlogu koja upire prstom u mene i umire mi od smeha. Užasno poražavajuci osecaj koji je istrigerovao u meni sve moguće traume. Sada sam vec 6 godina na hormonima i mišljenja drugih su da važim za lepu ženu za koju nikad ne bi izvalili da je trans. Dakle- strpljenje. Da, naporno je i zajebano sve to sačekati, ali vremenom zaista sve dodje na svoje. Ja se na to nemilo iskustvo nikada nisam oslanjala, sem u trenucima kada želim da podsetim sebe gde sam bila, a gde sam sada. Izverzirala sam se da budem praktična. Konvertujem loše iskustvo u motivaciono. Ja sam žena-menjacnica.
Takodje, odustanite od toga da postoji arbitar transrodnosti. Ok, postoje opšta mesta koja nam jesu zajednička, ali svi se razlikujemo. Osecaj nedovoljnosti, razumljivo, gajila sam od malih nogu, pa sam ga sa lakoćom projektovala na gomile životnih situacija. Izmedju ostalog i na to da nisam dovoljno F64. Ja nisam bila premršava i izrazito feminizirana, ja nisam nepodnošljivo nosila svoje telo(koje mi jeste suštinski strano), ali nisam u toj meri bila transparentna u tome. Niti sam imala suicidne misli, niti sam zelela da se samopovredjujem. Kako da kazem, nisam imala te jasne indikatore da sam u neskladu sa svojim telom. Ja jesam bila feminizirano dete i adolescent, ali sam se ceo zivot vežbala da to ne budem da bih izbegla batine i bila društveno prihvatljiva. Do te mere izvežbana, da su ljudi koji me znaju bili iznenadjeni kad sam im rekla da ulazim u proces. Dakle, ne postoji prirucnik po kojem ste adekvatni. Svako od nas ima svoju pricu i kad vec cinite na svetu 2% populacije, budite do kraja autentične i dosledne sebi. Budite do kraja to što jeste. To vam je ionako datost i koristite je.
Česta zamka u pocetku tranzicije je i to što iz silne zelje da budemo sto ženstvenije stavimo svega na sebe. Tako da vrlo je moguće da u početku možete da izgledate kao kompletni kreteni, ali i to je ok. U nekom trenutku skpirate da „less is more“ i sve super.
Mnogo važnije je da ne pravite greške koje su nepopravljive. Ja sam na početku procesa htela sve živo na sebi da operišem. Bogu hvala, pa nisam imala love. Tu se malo izgubi objektivnost i zgodno je da imate nekog ko vam želi dobro da vas posavetuje. Ali kad hormoni odrade svoje. Do tad budite strpljivi.
Ljubav je vrlo moguće naći, o da. Meni se desila nakon godinu dana tranzicije. Do tad sam, oslanjajući se na onlajn statistiku, verovala da me niko nikada neće voleti. Da neću naći vezu, brak. Da sam osudjena na to da budem poželjna isključivo nasamo sa muškarcem. Intimna, diskretna, tajna, zabranjeno voce i ceo taj korpus proseravačkih i obezvredjujucih floskula. Sve to sam izignorisala i bila iz fazona ako ima onih koje su našle, i ja cu. Kad mi je vec zapalo da sam bas ja upala tih 2 % ukupne popolacije, upascu i u tih 22% srećno udatih. Ponovo, pozvala sam se na strpljenje i imala u vidu da treba biti probirljiv. Mom egu je jako prijala svaka potvrda moje ženstvenosti, svaki kompliment, lako se navuces na taj dop. Isto tako brzo me je crpelo i na kraju svega ostajala sam usamljena. Ko jojo dijeta. Moj pametni drug jednom mi je rekao da se krevet nikad ne kupuje iz prve. Probaš, pa vidiš. Tako sam i ja išla na gomile dejtova, što off, što online. I našla divnog muskarca sa kojim sam se volela 5 godina. Tako da zaista je moguće. Samo odustanite od mitova da je neizvodljivo i kačite fotke koje su autentično odraz onoga što jeste, ne bordelskog kataloga.
Jer, na kraju dana, nema lepšeg rasterecenja nego biti to što jesi. Kad skineš s grbače tone sramote, strahova, kompleksa i potreba za samodokazivanjem. Kad sve to prodje, a prodje, bude geeenijalno. Jer, niko bolje neće da zatalasa u tvojim cipelama nego Ti. Niko.
