Autor
Obaveštavamo javnost da smo protiv dr Ivane Begović Lazarević podneli pritužbu Povereniku za
zaštitu ravnopravnosti zbog stavova iznetih u emisiji “Utisak nedelje” na TV “Nova S” kojima je
diskriminisala i uvredila LGBT+ zajednicu u Srbiji.
U emisiji Utisak nedelje na TV “Nova S” emitovanoj 22. januara 2023. godine, dr Ivana Begović
Lazarević je iznela netačnu, nenaučnu i opasnu tvrdnju koja je nanela veliku štetu LGBT+
zajednici u Srbiji. Dr Begović Lazarević je izrekla mišljenje da je LGBT+ zajednica
promiskuitetna i da je zbog toga broj obolelih od sifilisa najveći u toj zajednici i da je LGBT+
zajednica zbog toga kriva za porast oboljevanja od sifilisa u Srbiji u poslednje vreme. Sam stav
nije potkrepila nijednim dokazom, te i sama kaže da o tome nije čitala, već pretpostavlja da je
tako. Dakle, radi se o paušalnoj oceni zasnovanoj na predrasudama i stereotipima o LGBT+
osobama.
Na ovakav stav dr Begović Lazarević, u istoj emisiji, reagovao je drugi gost dr Georgios
Konstantinidis koji je rekao da se porast oboljevanja od sifilisa vidi i u homoseksualnoj i u
heteroseksualnoj zajednici u celom svetu. To znači da porast oboljevanja od sifilisa podjednako
pogađa sve osobe, bez obzira na seksualnu orijentaciju. O stavu dr Begović Lazarević reagovao
je i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti na Tviteru, koji je izjavu doktorke ocenio kao
diskriminatornu i neprimerenu.
Dovođenje jedne manjinske, ranjive i višestruko diskriminisane grupe u kontekst pretnje po
javno zdravlje je visoko problematično jer predstavlja kršenje Zakona o zabrani diskriminacije.
Nedopustivo je da se u 21. veku gej muškarci i celokupna LGBT+ zajednica targetira kao
promiskuitetna i kriva za širenje polno prenosivih bolesti. Sve polno prenosive bolesti pogađaju
naše društvo u celini, kako strejt osobe tako i LGBT+ osobe.
Svako obeležavanje LGBT+ osoba kao promiskuitetnih dovodi do još veće stigmatizacije, širenja
mržnje i još veće obespravljenosti kvir zajednice.
Rezultat za ovakvo stanje javnog zdravlja danas ne leži u ličnom svojstvu ili promiskuitetu, već u
činjenici da se rizični seksualni odnosi ignorišu i toj temi se ne pridaje dovoljan značaj, iako
upravo takav odnos prema problemu može biti ugrožavajući faktor po javno zdravlje.
